| < | lipanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
|
Nemojte nikome reći, ali ono što ide na posao, i što je danas bilo i na pijaci (magare) i na buvljaku (sarmice iz 95-ice - gospodine, jel se vi to namerno tarete o mene, što se svi taru o mene?! a, gužva, izvinite, nisam mislila...) nisam ja. To je ljuštura. Ja nisam tu. Leto je super jer su svi razgaćeni. Leto je super jer spavamo goli. Leto je super jer ima milion razloga da bude. Organizam odlazi na godišnji. Neće da piše blog do jeseni. Ako vam trebam (boli me patka za pravilnu upotrebu tog govneta od reči TREBATI i za ostala gramatička pravila), cimnite me na mejl. Zaletite se u lepo leto. Zalepite se u leto. Letite leti. Poletite u leto. Uletite u leto. Proletite se. Prolepite se. Ma, bežite od komjutera. Znojite se, pijte tečnosti, budite dobri prema sebi, ne štedite poljupce i drage misli. Vatajte sunčane dane u teglice. Mazite se sa sadašnjicom. Radujte se goloj koži koju možete da osetite. Najlepši materijal na svetu. Pa ćemo na jesen da upoređujemo priče. |
|
Subota. Šetnja Zemun. 2 h straight po suncu. Uveče skidam rupičastu majicu sa sebe i otkrivam da imam šahovnicu na leđima. Prolazimo pored Ušća dva puta. Prvi put gledamo stotinu policajaca u hladu. Drugi put gledamo stotinu dece koja omađijana prelaze na crveno noću. Zajeban neki frulaš. Nedelja. Planina Rajac. Zeleno i miriše. Penjemo se do vrha, skoro, a osećaj je takav da trčim po suncu uzbrdo, da bih stigla što pre. Valoviti obronci obećavaju kraj. Al ne. Sa strane raste krompir i žito. Ratarka u meni kopa da nađe krompiriće na krajevima tankih žilica. Nalazim jedino truli krompir komada jedan, ostaje mi puna šaka prljavih prstiju i pitanje zašto? Ne znam. Idemo u Koštuniće da jedemo, nema ništa jer je nedelja, upravljaju nas na Ravnu goru, jedemo svadbarski kupus bez mesa i pišamo iza Dražinog spomenika jer nema struje. A ja se pitam i dalje. Zašto ne možemo da budemo drugari?  *** U ljudskoj je prirodi da igra i da peva. I da se šali. Oh, well, recite to...korporacijama. Ako gledate na život kao na zajebanciju, sve će mnogo bolje izgledati. I lakše se podnositi. Niš' patetika, čis' kabare. Nismo tu zato što treba, već zato što jesmo. *** I treća sreća. Cecino dupe. A u pičku materinu. Ništa ne znam o koncertu, al Cecino dupe me gledalo tuce puta, bezobrazno, iz svih novina i svih mejlova koje sam primila. MOJE JE BOLJE! - misle svi, a i ja. Zaleđe spektakla na Ušću - genijalan naslov u Blicu. A u pičku materinu. *** I na kraju, jedina osoba kojoj nije bilo toplo za vikend je maleni fetus koji nas je vodio da jedemo, šetamo i odmaramo. Hvala mu/joj. Sjajno biće. I jeste. |
|
Donosim vam blagovesti sa dentalnog fronta. Moje zubalo nije bilo bušeno. Neeema karijesa. Ili ga ima? Još jednom u životu potvrđujem svoju jebenu nesvrstanost. Evo jednog malog retro primera. U osnovnoj školi, na časovima mađarskog, tada još plemenitog jezika sredine, bile su dve grupe. Oni koji govore mađarski, i oni koji apsolutno ne. U kojoj sam ja bila? U specijalno kreiranoj trećoj. Sama. Nastavnica je bila ubeđena da govorim mađarski ali da se pravim da ne znam. A ja stvarno nisam znala. I dalje ne znam... E, pa, tako i taj zub. Ima senku, ali nije karijes. Zna mađarski, ali se pravi da ne zna. Dovoljno da istripuje savesnu zubarku. 'Ako ga otvorim, i nema karijesa, ubiću se na mestu!'. Naravno da sam uspela da je zamislim. 'Zubarski rulet'. 'Gospoja, cepajte - kažem ja - ako i nije pokvaren, pokvariće se, pa bolje da mi to saniramo sada, dok moj dečko stoji na vratima i sprečava moj kukavički beg sa vaše cenjene stolice. Skinimo senku sumnje sa sedmice!' Jok. Neće. Umesto bušenja, ispolirala me je VIMom sa ukusom limuna, i sada imam predivan, blistav, zaslepljujuće žut osmeh... Žut, jer smo kao klinci pili tetracikline. A oni završavaju u koskama i zubima. Al to nisu znali onda, pa mi imamo žućkaste zube i koske sada. Po tome se razlikujemo od nekih nacija. Šta da vam kažem, poseta zubaru je jedan od hajlajta moje prošle nedelje. Ostalo je vezano za posao, a o tome nećemo na blogu. Vreme za odmor. Veliki odmor. |
|
Taki dan. Padala kiša. Ceo dan. Počinjem da mrzim kišu jer me furne u neko setno raspoloženje i tera da jedem duplo više nego obično. Na poslu me ugovnali poslom. Zubarka mi našla jedan karijes na snimku. Jebote, kako se zavukao, pa to je neverovatno. Bzbzbz...sledeće nedelje. Ugazila u govno u fensi down town ulici, jer kod nas to niko ne čisti, a kučići (čuj kučići, ovo govno je mamut israo) nemaju gde...i utapkala ga po kući dok nisam primetila. Slomio se bitan deo nameštaja. Daska na WC šolji. Sve je nekako simbolično povezano. Osećala se ko govno - jela govna - pokvaren zub od jedenja govana - kiša govana pada - ugazila u govno - od jedenja govana se slomila daska. Razumete? Jedan od onih ANALNIH dana. |
 Hear no evil Preko povratka najdražeg koji mi je doneo poklone. Onaj filmski ajpod i majičice. Juče sam 'šetala kera' po firmi, tj. nosila William Wegman art work na poprsju. A ajpod me tripa i uzbrdo i nizbrdo, a najbolje u prevozu. Ako vidite nekog kome samo tanke žičice vire iz ušiju, to sam ja. Sa sluškama naguranim do nosa, da ne ispadnu. Što stalno rade. A tako se trudim da budem urbana. Say no evil Preko pobeđenog straha od zubara, koji je rastao ceo dan juče i kulminirao dogovorom sa dragim za nalaženjem pre zubara. Trebalo mi je objasniti da li da skrenem levo ili desno preko kog nadvožnjaka i autoputa. Zaključak u jednoj rečenici. 'Bolje da sam ti kupio GPS nego iPOD'. Lažem, kulminirao je u jednosatnom čekanju na sedanje u stolicu. U lepoj bašti privatne ordinacije, među cvećem, dok su mi slike iz prošlosti, nepozvane, navirale u svest. Hoće boleti? Hoće. Zubi služe da bole. Pobeći. Spasiti se. Doći kada bude vreme za plastično, detačablo zubalo. Ustvari, čak ni onda. Kupiti kod Kineza. I, obrnuto srazmerno uloženom strahu, dobijem ljubav i osmehe od zubarke. Jedine zubarke koju sam u životu srela, da VOLI kada ljudi imaju nepravilan zagrižaj i krupne jedinice. 'Ko zeka!!!' Ostali ignorišu i mršte se na nesavršenstvo, ona mi je očistila kamenac i usput gugutala priču o predivnoj devojčici-zeki koju je poznavala. Jedini sumnjivi zub u prrredivnoj vilici idem da slikam danas. Da skinem sumnju i sa njega. Znači, nije još gotovo...straše, još smo ON. See no evil Jet-lag je zarazan. Ne mogu da se naspavam od nedelje, kada sam branila Manjež, u grupici istomišljenika. Svi smo bili slikani kao 'poslednji posetioci'. Ko se brine što kafane zatvaraju? Stranci. Mala Engleskinja i večito pijani Belgijanac koji piše knjigu. Ostali su samo jaki na rečima. Svejedno, u ponedeljak je dogovoreno da se jedan sin zove Manjež, a ćera Lepa, u uspomenu na kafanu Pod Lipom i Lepu Lukić, mixano. A pas - Grmeč. A trojke, Marš, Na, i Drina...i tako. Sve znate. A pre toga sam provela najlepše veče u mnogo vremena sa jednom frajlom iz Novog Sada. Fala Bogu i Blogu na takvim ljudima. Ipak ima smisla. |
|
MOJA OMILJENA KAFANA "MANJEŽ" SE ZATVARA. POSTAJE KAZINO. U NEDELJU JE POSLEDNJI RADNI DAN "MANJEŽA" KAO KAFANE. DOĐITE. LAJF SAKS. |
|
Na radiju na poslu EKV Srce. Par sati ranije, slušala Srce u pidžamnoj majici sa Srcima. Par dana ranije, videla jednog u istom Unicef dezenu. Posle dana u zagušljivoj staklenoj krletki, dok se mračilo nebo i bolela me leđa, imala sam samo jednu želju. {Uklizavanje u radnju, poslovična neodlučnost.} [Al vredelo je.] U mom stomaku sada kuca tri medena srca. Uz ritam dve napolitanke. Cico, vreme je da dođeš kući. Ništa nije normalno, A kišu bih lakše podnela uz pivo. [I transplantaciju osmeha.] |